Greek
О нама
There are no translations available.

МУЗИКА ТИШИНЕ

Дугометражни

документарно-играни филм

  • ХД, колор 55 минута, 2009.
  • ПРОДУКЦИЈА: Светска организација пантомимичара, „ТИА Јанус“ и „Кинестезија“, Београд
  • СЦЕНАРИО: Зоран Стефановић
  • КОСЦЕНАРИСТА: Марко Стојановић
  • РЕЖИЈА: Миљан Глишић
  • ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ: Никола Мајдак мл.
  • МОНТАЖА: Петар Шумоња

КОНЦЕПТ ПРОЈЕКТА

Филм „Музика тишине“ представља логичан професионално-едукативни наставак пило-пројекта „Музика тишине“. Пилот пројекат је служио да десеторо, а сада их је петнаесторо младих људи оштећеног слуха из школе „Стефан Дечански“ у Београду обучи и оспособи за професионално бављење пантомимом. Већ након два месеца обуке полазници семинара су имали неколико веома важних наступа који се третирају као професионални.

Крајем пролећа 2009. је предвиђена и „испитна“ представа која ће представљати професионалну представу одиграну пред публиком у правом позоришту.

С обзиром на јединственост овог пројекта велика би штета била не забележити га у адекватном филмском формату и сачувати процес рада за будућност.

Тако се родила идеја о филму „Музика тишине“. Филмом ћемо заправо наставити обуку деце која ће им поред позоришног омогућити и филмско/телевизијско искуство и знања и тиме им проширити могућности професионалног ангажмана.

Пошто ће филм имати и играних сегмената у којима ће глумити полазници семинара, њима ће то уједно бити и први професионални филмски ангажман за који ће бити адекватно плаћени.

ТЕМА

Глумац и педагог Марко Стојановић је први који је у историји српске културе направио пантомимски курс за глувонеме средњошколце — у жељи да их оспособи за уметнички занат пантомиме и могућу професионалну делатност. Ово је један од ретких светских примера те врсте и има вишеструке социјалне и културне импликације.

ИДЕЈА

Особе које су изоловане због свог здравствено-социјалног статуса могу надићи своју ситуацију учењем креативних вештина — уз мало солидарности врхунских стручњака и шире заједнице.

НАРАЦИЈА

Филм излаже неколико драмских токова

  • свакодневно окружење глувонеме деце и њихов лични свет
  • Стојановићево излагање теорије и методологије рада
  • међународна историјска искуства са оваквим подухватима
  • реакције „обичних људи“ и уметника на могућност да постоји професионална глумачка трупа глувонемих особа
  • практични процес пантомимске наставе: учење, погрешке, напредовања
  • реакције породице на ову делатност
  • лична исповест Стојановића: зашто он, као педагог и уметник, оснива овакве пројекте
  • кулминација филма је „испитна представа“, позоришна бајка, коју би целу приказали у филму, али режијски стилизованије у односу на снимке проба. Циљ климакса је да се прикаже како се мали глумци потпуно трансформишу у сценска бића.
  • антиклимакс је исход испитне представе и могућности сутрашњице за ову децу.